Odlični primeri. Ali to je daleko kao nebo od zemlje od nas i naše sportske i političke "elite". Ali slažem se da su u svemu tome naši sportisti još najmanje krivi.

Meni smeta što na uniformi ne piše 'SRBIJA'. A, pošto ne piše, to da li piše 'Srbija', 'Serbia' ili '세르비아', krajnje je nebitno, jer je podjednako loše.

A to da smo manjkavi u patriotizmu opšte je poznata stvar. Od trulih izdanaka titoizma i ne treba očekivati bolje.

Košmar moj uvaženi Đikiću, šta drugo reći...
Od 5 oktobra se sa svih strana udara po srpstvu i patriotizmu, udaraju svi od medija preko nevladinih organizacija do svih nosilaca vlasti.

Setimo se da je Tadić izjavio da ne oseća neki ponos u tome što je predsednik Srbije pa do ovog nesretnika danas koji ne propušta priliku da vređa Srbe kolektivno i veliča nemački narod, protestanski duh iskoro sve naše tradicionalne neprijatelje i porobljivače.

Pogledajmo medije koji projektovano zatrpavaju javnost pričama o pedofiliji, nasilju brutalnim ubistvima - rezultat toga je da majka Srbija više nema nikoga da je voli i pazi u onoj kori kako se svoja gruda voli i ljubi.

Rezultat : pogledajte komentari u bilokom tekstu oodlasku na rad u inostranstvo, gde se odlazak veliča kao vrhunski čin i istovremeno pljuje po Srbiji kao da je tuđa.

Kako srpski olimpijci da budu patriote kad im Kosovo i Metohija, srce Srbije kuca pod tuđom krpom. Ako je političko rukovodstvo pokazalo interesovanje za Kosovo i Metohiju onako kako je pokazalo, od olimpijaca ne možemo očekivati više. Ne pomaže ni Tomino "hvatanje u kolo sa olipijcima". Politički moment se ne može odvojiti od srca, države, psihofizičkog napora. Uvek smo slušali kako politika i sport imaju mnogo toga zajedničkog. Patritoizam naših olimpijaca je pokazao da je preopterećen političkim čemerom.

na dresovima, nije sve moralo da bude na engleskom, ali je Jugoslavija ipak bilo napisano latinicom.Sport je jedno od glavnih sredstava promocije kapitalističkih vrednosti, tačnije jedine, a to je novac.Deceniju gledamo Real, Barselonu, Bajern i navikavamo se na to da ko ima pare igra ligu šampiona, a nama bez para je čast ako uopšte uđemo u to društvo, jednom u deset godina.Klinci navijaju ѕa Barselonu i Real, znaju sve o NBA zvezdama.Ako Srbija školuje inženjera, a ovaj posle školovanja ode da radi i stvara na Zapadu i za Zapad, pa što je onda problem što je Bobiju važnije da se obezbedi do kraja života, nego da igra ѕa reprezentaciju.Ni inženjeri nemaju obavezu da svake godine par meseci rade za Srbiju.Budućnost Srbije je da školuje ljude zѕ Zapad, a oni neškolovani će se tući sa našim kvotama avganistanaca, sirijaca i libijaca, oko poslova koji ne ѕahtevaju pamet, već jeftinu radnu snagu i odmaraće se uz prenose Real-Barselona, u fudbalu, košarci, rukometu...

Sazeo Sam moj stav u naslovu. Imamo totalitarnog samozivog premijera koji najmanje vodi interesa o Srbiji I narodu. Predsjednik drzave totalno nesposobna I unisons a osoba sa falsifikovanim kvalifikacijamo.Kako nam moze biti bolje ?Kako naprijed? Nemoguca misija sa glavama koje nas vode?Ali to be snaci da treba da budemo nijemi posmatraci svoje propasti?Na ulice narode! Smijenimo ljigavu vlast I ne dajmo im ni jednu sumnjivu odluke da donesu na nasu stetu.

je dao najKorektniju definiciju savremenih robovlasnika i njiovih gladijatora i naravno "naviJacha".
Nije za one koji voledu iluzije.

Sam autor govori o farmaceutskom lobiju i politici u sportu, a još kad se dodaju milijarde u opticaju na kladionicama, čitav sloj "sportske mafije" na čelu sa menadžerima - lovcima na glave, pa korupcija u samom MOK-u, pa grabež da se dobije organizacija Igara... šta ostaje za sport? Gde je tu uopšte sport? Među mladim ljudima koji se satiru treninzima i padaju u očaj ako razočaraju svoje sunarodnike? Šta je tu plemenito? Osim toga,olimpijske igre odavno služe samo za prikazivanje američke dominacije, ne vidim šta mi tamo uopšte tražimo! (Nisam najbolje razumela zašto bi se neki naljutili što autor smatra da je Srbija trebalo pisati na engleskom!)

Nešto je *ukleto* i prokleto..
Šta?

@Rade Neimar
Dilema koju Vi imate, a koju očigledno autor kristalno jasno razume, je svojstvena ljudima koji koriste latinicu, pa im i ne može biti jasno. Ne kaže autor u tekstu da umesto Srbija treba da piše Serbija, nego SERBIA, analogno svim drugim reprezentacijama. Neretko i naše političke delegacije na međunarodni forumima prave istu grešku (mada ja mislim da to nije greška nego namera). Ako već sve reprezentacije, pa i one čije je pismo ćirilica (Rusija, Bugarska, Ukrajina, Belorusija, BJRM...) imaju međunarodnu latiničnu transkripciju (RUSSIA, UKRAINE, BELARUS...), nikakva potreba ne postoji da Srbija koristi Hrvatsku!
Čak i reprezentacije koje koriste sopstveni naziv države (Grčka, Finska), na drsovima takođe imaju međunarodnu transkripciju - HELLAS, SUOMI...
NAravno, a to i autor kaže, nisu tome krivi sportisti, nego funkcioneri, koji po zadatku gaze srpstvo, pa smo što neko reče primorani da radimo u IDEI za 200 evra, iz istog razloga.
Ipak je ovo "više od igre".

Idemo iz krajnosti u krajnost. Normalni u našem društvu postaju manjina, okružena morem ludila, samoljubnja, sebičnosti, izdajništva, idiotluka i apatije.

Pitate, šta bi se promenilo? A šta se promenilo time što nismo osvojili ni jednu medalju? Kakvo je to uopšte pitanje? Patriotizam i moral uopšte nemaju nikavu vrednost ako se ne ispoljavaju u svim sferama čovekovog postojanja. U protivnom, dobijamo patriotizam SNS-ovskog tipa, gde poklič 'živela Srbija' prate dela koja istu tu Srbiju umrtvljuju.

Pitate, šta bi se promenilo? Promenilo bi se to što bi nam kao narodu bar na jednom polju krenulo nabolje. U moru sivila i beznađa ispunjenom gubicima, imali bismo par malih pobeda i razloga za radovanje. Par malih razloga za nadu koji bi nam možda povratili elan. Ovako, sve ide po starom. Beki od nas se čak raduju neuspehu sopstvenog naroda. Počeli smo da nasrćemo jedni na druge poput divljih pasa.

U pozadini vašeg načina razmišljanja ne leže mudrost i razum, već defitizam i apatija.

O Divcu ne treba trošiti reči. Samo treba pratiti borbu Bojana Jovanovića, čiji je sin nastradao na Brankovom mostu u aferi Kantrimen. Divac i živi u SAD, njihov je državljanin, i on je dokaz da se u Srbiji može sve. On je MORAO da glasa za Kosovo u MOK.

Opet ta nezdrava fiksacija Hrvatima i Hrvatskom među Srbima, jedna sasvim bespotrebna i kontraproduktivna ideološka matrica koja srpstvo probližava ustaškoj paradigmi (jer oni sami žive od čišćenja kulture od svega srpskog). Mora se ponavljati: ne postoji "hrvatsko pismo" (latinica) kao što ne postoji ni hrvatski jezik, samim tim ne postoji ni "hrvatština". Ako nekoj gospodi toliko smeta što postoji latinična verzija za preslovljavanje srpskog jezika neka naprave vremeplov i spreče Vatikan/katolike da stvore to pismo srpskog jezika, neka spreče postojanje Srba katolika, neka unište srpsku štampariju A.Pasarića u Dubrovniku koja je u 19. veku štampala knjige na latinici. Ili neka prihvate činjenice i pomalo zaćute.

@Srbin ateista...
Srpsko pismo je ćirilica , i to srpska, dakle ni ruska, ni bugarska, nego srpska. To vi ateisti jednom utuvite u glavu. Jugoslavije više nema. NAđite u jednom srpskom manastiru fresku na kojoj je latinica. Nema takvog. LAtinica je moj ateisto došla u Srbiju 1915. na nemačkim bajonetima, na koja su nabijana deca po Mačvi. Đikić je apsolutno u pravu. Ako izlazimo na međunarodnu scenu onda se ponašajmo kao i ostali narodi čije je pismo ćirilica, pa i drugi.

Tako imamo natpise: China, Russia, Great Britain, Brasil, Bulgaria, Japan..., jedino naši ponosno jugoslovenski („postojano kao klisurine“) nose natpis SRBIJA umesto SERBIA ...

Nije bas tako. Rusija i Kina imaju dresove na njihovom pismu ali i na engleskom - njihov broj stanovnika moze da koketira sa privremenom anglikalizacijom. Za V Britaniju nije valjda neko cudo sto koriste engleski? U situaciji kada se predsednik SOK, "proslavljeni Vlade Divac" ne mesa u svoj posao. Sto bi rekli "i nad popom ima pop" - kao na "svepravoslavnom saboru" na Kritu. Preumljenje je u toku ne samo kod Srba. Da bi ga izbegli potrebni su umni a ne maloumni.

tekst je surov, realistican pogadja u srz. zastupam misljenje da srbi i nisu trebali da idu na ovaj cirkus i to iz jednog razloga koji vi pominjete u svom teksu - zbog kosova. divac je glasao za prijem kosova u mok i sutra je primljen u kucu slavnih u sakramentu. da li je to bio uslov da bude u toj kuci, eto dobrog materijala za istrazivacko novinarstvo. i on je i danas na mestu zlocina kao i njegovi saucesnici u ovoj izdajnickoj i podloj igri - ministar sporta, predsednik vlade i predsednik drzave. bez ozira na to kokliki je poltron, divac to sam nije mogao da uradi. ja bih bio ostriji mnogo prema nasim sportistima i pitao ih da li im ucesce na olimpijadi i eventualna medalja toliko znaci, da defiluju uz zastavu kosova. svi do jednog su me razocarali. zato i ne gledam taj cirkus. biti predsednik drzave, a da ti pred nosom prolazi zastava drzave koja je nastala otimacinom tvoje teritorije, kako to nazvati- izdajom, gluposcu, idiotizmom, kretenizmom. svi u riju, za mene su mrtvi.